BeCook Blog

Osim ako niste profesionalni kuvar, prilikom kuvanja uvek znate ko će jesti hranu koju spremate. Kako su to, uglavnom, članovi porodice, rođaci i bliski prijatelji, o njima znate mnogo šta što utiče koliko na odluku šta ćete kuvati, toliko na volju da kuvate uopšte.

Tokom godina dosta je ljudi prošlo kroz moj život… I kroz moju kuhinju. Primetila sam da su me neki od njih inspirisali da se trudim oko spremanja hrane: za doručak, ručak, večeru, užinu, da isprobavam nove recepte, da eksperimentišem, igram se i da mi nikad, nikad, nikad to ne bude teško. Uz neke druge mi je, opet, kuvanje postalo samo još jedna od stvari koje moraju tokom dana da se urade, a neki treći su, nažalost, doveli do toga da prestanem da kuvam uopšte (bar neko vreme).

Kako kod ljudi uvek mnogo lakše primetimo i duže pamtimo šta nam smeta nego šta nam prija (a i zanimljivije je), izložiću neke od onih stvari koje su mi, ako ne gasile, značajno umanjivale želju za kuvanjem.

Prvo što mi jako smeta je kad neko ne jede crni luk (da se razumemo, ovde mislim na crni luk u jelima jer nejedenje neobrađenog crnog luka mi ne smeta uopšte, čak ga i podstičem). Složićete se sa mnom da većina recepata počinje sa: „Usitnite crni luk i kratko ga prodinstajte…“. A tek kada ne kuvate po receptu već po sopstvenom nahođenju, sigurno prvo stavite luk da se dinsta pa onda gledate sa čim još raspolažete i šta bi od toga moglo ispasti. I onda, odjednom, neko vam tu osnovnu namirnicu stavi na crnu listu i toliko vam poremeti koncepciju da lepo više ne znate ni odakle da počnete…

Pa, onda oni ljudi koji u svakom jelu pronađu ponešto što ne vole ili što im ne prija pa, pažljivo i sa izrazom gađenja, guraju u kraj tanjira nepoželjne delove istovremeno ubijajući apetit ostalima. Razumem da ne može da se voli baš sve i da jedan nepoželjan sastojak ne treba da te spreči da uživaš u jelu (ja, recimo, ne volim bareno belance, a baš volim Francuski krompir), ali čitava ta teatralnost oko odstranjivanja spornih komadića, pa priče o stomačnim tegobama koje bi neki od njih mogao prouzrokovati, pa prenemaganje i izraz lica kao da ste im žive pijavice servirali u tanjir…

Mnoge poteškoće izaziva i kad neko ne konzumira celu grupu (ili grupe) namirnica kao, na primer, vegetarijanci ili, ne dao bog, vegani. Daleko od toga da ja ne spremam jela u koja ne ide meso, možda ih spremam čak i češće nego ona u koja ide, ali sama svest da nešto ne smem da upotrebim… Da se vegetarijanci ne bi uvredili, moram da napomenem da ništa manje problematični nisu ni njihovi oponenti, zagriženi mesožderi. Tu, s druge strane, postoji svest da nešto morate da upotrebite koja je inspirativna isto koliko i ona prethodna.

Uopšte mi se ne kuva kad… (drugi deo)

This entry was posted on Sunday, December 9th, 2007 at 4:58 pm and is filed under Vesti. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.